Српски рођендан
Српска странка, Марков рођендан, 18 година. Тренутно, без клишеа. Речено ми је породична забава, замишљао сам 30 гостију. Није ми речено, 100 људи. [UNK]e facto: 250 гостију. Улаз у собу: мој водич не препознаје никога. Да ли је Марко рођендан? Не, ми смо на Софијин рођендан. Марко је изнад. Огроман неокласични комплекс чији је позив организовати партије. Горе: мало смо касно, претпостављам да је оброк мора бити започет, музика веома гласно. Прво посматрање: нема оброка, а затим плесање на крају, плешемо када желимо и једемо исто. На сваком столу, обиље салата, сирева, пуњених паприка, шампањских канти испуњених енергетским напицима и фламбојантним дели месом, укључујући и блиску флуоресцентну саламу коју обећавам да ћу пробати када су презентације направљене. Марко, прослављени дан, насмејан и поносан, његов отац, мајка, рођаци су звали своје сестре, кум мог водича, кога ја примам за свог оца, онда његов отац који ме чини топлим загрљајем и објашњава ми, превод који је направио његова ћерка, да обичај жели да држим брзо у рукама, четири пута, стари крхки господин који је на левој страни. У легитимној жељи да поштујем обичај, ја ћу деловати, онда се окренем својим два саговорника који се већ смеју сузама и, у блицу луцидности, дајем им “ово је шала” која ме чини да постигнем сто бодова одједном. Прва лекција: пазите на српски хумор, ови људи воле да се смеју, чак и ако мора да кошта неколико костију предака. Салами ме чини трепавице, али нас ухвати фотограф који нас тражи да позира за сувенире који ће се одмах развијати и продавати увече. Седимо за столом, округли стол, бели столњак, беле столице, двадесет људи, почетком дискусије, салами на дохват руке од у величанственој плочи која ми је донета. Али прво, пауза цигарета, тј. излази из собе. Одмор цигарета: Упознајте Милана и Теодору, 13 и 10 година. Ова генерација буквално једе енглески и изражава се комуникативном радошћу: видео игре, кување, оштре критике односа између старијих и дувана, англофон шале на својим таблетама, очи које сијају. Милан још не зна шта жели да уради, Теодора ће бити наставник енглеског језика. Зове се музиком: ово су групни плесови, морате ићи! Лепа није погубљена држећи руке. Неколико нивоа сложености, позван сам да учествујем у лако време: мораћу да радим. Чести прелази испред апетирајуће флуоресценције. Одмор цигарета: дискусија са оштром историјом и етимологијом, која бриљантно жонглира између словенских, германских и латинских језика. Све се одржава по њему, а Србин има своје место на концерту европских идиома. Више од хладне науке у његовим речима, страсти. Назад у собу, паузирати из оркестра, омогућавајући плесачима да се врате на столове; не могу да се моле. Овде сам са очима које сијају испред моје плоче нетакнуто када веома озбиљан конобар жури да ослободи цео сто. Збогом салами, и долазак малих посуда јогурта са свежим биљем, да упркос томе одлучујем да будем предузетници које почињем под изненађеним погледом мојих суседа, који ми објашњавају да је боље чекати долазак рибе да једе сос. Одличан оброк, коначни врх у облику кремастих и обојених колача. Музика: човек оркестар који обезбеђује базу, два пенушаста певача и певача који се окрећу или започињу хармоније, а посебно трио халуцинације саксофониста који почињу са љубазним мелодијама, једноставним и компонованим мерама. Цео овај мали свет користи бежичне микрофоне, никада не знате тачно где је оркестар у овој огромној белој соби са индиректним и променљивим светлима. У 17 часова, оркестар је свирао, кратка пауза за јело, а у 3 ујутро оркестар је увек свирао, у халуцинираном режиму, али са невероватним додиром лудила! Лекција 2: уместо да учим бескорисне речи као што су да, не, хвала, увек почињем учењем: „Не говорим српски. Ово би ми, око 2 сата, било веома корисно када би ми етилизовани странци вероватно пронашли пријатељски рекао ми је дужину о теми која ме је побегла, руком око врата и одговарајући великим осмехом на мој инсистирајући. Ја не Говорим Српски! Клише да се окрене пре него што се странка заврши: нема више пијаних отпадника у Србији него другде, већ комуникативне интоксикације у облику експанзивних осећања. И Марко на мом одласку да ме прати и каже ми сузе у његовим очима колико је срећан што је дошао на свој рођендан. Да ли је пио? Наравно! И ја бих плакао.Srpska stranka, Markov rođendan, 18 godina. Trenutno, bez klišea. Rečeno mi je porodična zabava, zamišljao sam 30 gostiju. Nije mi rečeno, 100 ljudi. [UNK]e facto: 250 gostiju. Ulaz u sobu: moj vodič ne prepoznaje nikoga. Da li je Marko rođendan? Ne, mi smo na Sofijin rođendan. Marko je iznad. Ogroman neoklasični kompleks čiji je poziv organizovati partije. Gore: malo smo kasno, pretpostavljam da je obrok mora biti započet, muzika veoma glasno. Prvo posmatranje: nema obroka, a zatim plesanje na kraju, plešemo kada želimo i jedemo isto. Na svakom stolu, obilje salata, sireva, punjenih paprika, šampanjskih kanti ispunjenih energetskim napicima i flambojantnim deli mesom, uključujući i blisku fluorescentnu salamu koju obećavam da ću probati kada su prezentacije napravljene. Marko, proslavljeni dan, nasmejan i ponosan, njegov otac, majka, rođaci su zvali svoje sestre, kum mog vodiča, koga ja primam za svog oca, onda njegov otac koji me čini toplim zagrljajem i objašnjava mi, prevod koji je napravio njegova ćerka, da običaj želi da držim brzo u rukama, četiri puta, stari krhki gospodin koji je na levoj strani. U legitimnoj želji da poštujem običaj, ja ću delovati, onda se okrenem svojim dva sagovornika koji se već smeju suzama i, u blicu lucidnosti, dajem im “ovo je šala” koja me čini da postignem sto bodova odjednom. Prva lekcija: pazite na srpski humor, ovi ljudi vole da se smeju, čak i ako mora da košta nekoliko kostiju predaka. Salami me čini trepavice, ali nas uhvati fotograf koji nas traži da pozira za suvenire koji će se odmah razvijati i prodavati uveče. Sedimo za stolom, okrugli stol, beli stolnjak, bele stolice, dvadeset ljudi, početkom diskusije, salami na dohvat ruke od u veličanstvenoj ploči koja mi je doneta. Ali prvo, pauza cigareta, tj. izlazi iz sobe. Odmor cigareta: Upoznajte Milana i Teodoru, 13 i 10 godina. Ova generacija bukvalno jede engleski i izražava se komunikativnom radošću: video igre, kuvanje, oštre kritike odnosa između starijih i duvana, anglofon šale na svojim tabletama, oči koje sijaju. Milan još ne zna šta želi da uradi, Teodora će biti nastavnik engleskog jezika. Zove se muzikom: ovo su grupni plesovi, morate ići! Lepa nije pogubljena držeći ruke. Nekoliko nivoa složenosti, pozvan sam da učestvujem u lako vreme: moraću da radim. Česti prelazi ispred apetirajuće fluorescencije. Odmor cigareta: diskusija sa oštrom istorijom i etimologijom, koja briljantno žonglira između slovenskih, germanskih i latinskih jezika. Sve se održava po njemu, a Srbin ima svoje mesto na koncertu evropskih idioma. Više od hladne nauke u njegovim rečima, strasti. Nazad u sobu, pauzirati iz orkestra, omogućavajući plesačima da se vrate na stolove; ne mogu da se mole. Ovde sam sa očima koje sijaju ispred moje ploče netaknuto kada veoma ozbiljan konobar žuri da oslobodi ceo sto. Zbogom salami, i dolazak malih posuda jogurta sa svežim biljem, da uprkos tome odlučujem da budem preduzetnici koje počinjem pod iznenađenim pogledom mojih suseda, koji mi objašnjavaju da je bolje čekati dolazak ribe da jede sos. Odličan obrok, konačni vrh u obliku kremastih i obojenih kolača. Muzika: čovek orkestar koji obezbeđuje bazu, dva penušasta pevača i pevača koji se okreću ili započinju harmonije, a posebno trio halucinacije saksofonista koji počinju sa ljubaznim melodijama, jednostavnim i komponovanim merama. Ceo ovaj mali svet koristi bežične mikrofone, nikada ne znate tačno gde je orkestar u ovoj ogromnoj beloj sobi sa indirektnim i promenljivim svetlima. U 17 časova, orkestar je svirao, kratka pauza za jelo, a u 3 ujutro orkestar je uvek svirao, u haluciniranom režimu, ali sa neverovatnim dodirom ludila! Lekcija 2: umesto da učim beskorisne reči kao što su da, ne, hvala, uvek počinjem učenjem: „Ne govorim srpski. Ovo bi mi, oko 2 sata, bilo veoma korisno kada bi mi etilizovani stranci verovatno pronašli prijateljski rekao mi je dužinu o temi koja me je pobegla, rukom oko vrata i odgovarajući velikim osmehom na moj insistirajući. Ja ne Govorim Srpski! Kliše da se okrene pre nego što se stranka završi: nema više pijanih otpadnika u Srbiji nego drugde, već komunikativne intoksikacije u obliku ekspanzivnih osećanja. I Marko na mom odlasku da me prati i kaže mi suze u njegovim očima koliko je srećan što je došao na svoj rođendan. Da li je pio? Naravno! I ja bih plakao.
Ниш и филозофија
Ниш око поноћи, обале Нишаве, тренди бар два метра од реке. Питао сам дечака, који говори енглески, за коктел који не бих пио нигде другде. Похвалио ми је локално пиће, мешајући четири алкохола и енергетска пића и додаје примедбу на српском који ме избегава и покреће смелост групе. Речено ми је да је он представио свој коктел као ефикасан уређај за моћ старих људи. « Ја презирем своју освету и, како су пића служила, жури да укус и плаче, екстатично, « »Аох, ово може бити веома добро за старије мушке пенисе. » Никада нисам видео енглески тако брзо изгубљен, мој шанкстер излечи неколико речи на српском и жури да оде да излечи друге мудраце. Не би требало да гурају. Докле год да се говори коктел: Венецијански Сприц, краљ мојих лета, овде је потпуно непознат. Барови имају састојке, али никада није ла карте. Објашњења на српском језику о пропорцијама, насмејана конобарица која ме доводи, деликатну љубазност, малу чашу аперитифа, боцу пенушавог белог вина и пјенушаву воду, а затим шта да мешају. Ја окусим околину, очигледно ми је само драго. Назад у Прокупље; Ја сам љубазно замољен да не возим у Нишу, из разлога … речника: заиста је неопходно савладати значајан број увреда за заливање будале која на овом раскршћу крши правила саобраћаја које нисте поштовали на претходном раскрсници. Зато вређамо једни друге, али закључак може бити савршено, али је у праву. Нека врста поштовања облика у вербалном насиљу које се понекад може дегенерисати у физичко насиље. Српски вожњи филозофски разматрање: српски путни саобраћај има природну ненасилну течност због не-заваравања умова возача. Правила да, али ће се савијати. Интензивна дискусија са адвокатом у својој канцеларији. [UNK]ema: Волиш ли Србију? Знаш да смо се променили, отворили смо се, али смо нестали из валута. А српска кухиња ти се свиђа? А Српске жене, мислиш ли да су лепе? Да ли су наши сународници у Швајцарској добри амбасадори Србије? Многа питања која су подстакнута: Да ли ћемо коначно наставити? Нисмо чудовишта и никада нисмо били, разумете ли то? Тако да разумем, и да је Србија земља која воли, и да, добро би ми било да прославим ову шаку међународних будала који су у то време и са великим шок сликама успели да нас натерају да верујемо да је овај рат био амерички филм са добрим и лошим момцима. То је 37 степени, вечерас ћемо прославити Сен-Прокупље. Партија обећава да ће бити лепа.Niš oko ponoći, obale Nišave, trendi bar dva metra od reke. Pitao sam dečaka, koji govori engleski, za koktel koji ne bih pio nigde drugde. Pohvalio mi je lokalno piće, mešajući četiri alkohola i energetska pića i dodaje primedbu na srpskom koji me izbegava i pokreće smelost grupe. Rečeno mi je da je on predstavio svoj koktel kao efikasan uređaj za moć starih ljudi. « Ja prezirem svoju osvetu i, kako su pića služila, žuri da ukus i plače, ekstatično, « »Aoh, ovo može biti veoma dobro za starije muške penise. » Nikada nisam video engleski tako brzo izgubljen, moj šankster izleči nekoliko reči na srpskom i žuri da ode da izleči druge mudrace. Ne bi trebalo da guraju. Dokle god da se govori koktel: Venecijanski Spric, kralj mojih leta, ovde je potpuno nepoznat. Barovi imaju sastojke, ali nikada nije la karte. Objašnjenja na srpskom jeziku o proporcijama, nasmejana konobarica koja me dovodi, delikatnu ljubaznost, malu čašu aperitifa, bocu penušavog belog vina i pjenušavu vodu, a zatim šta da mešaju. Ja okusim okolinu, očigledno mi je samo drago. Nazad u Prokuplje; Ja sam ljubazno zamoljen da ne vozim u Nišu, iz razloga … rečnika: zaista je neophodno savladati značajan broj uvreda za zalivanje budale koja na ovom raskršću krši pravila saobraćaja koje niste poštovali na prethodnom raskrsnici. Zato vređamo jedni druge, ali zaključak može biti savršeno, ali je u pravu. Neka vrsta poštovanja oblika u verbalnom nasilju koje se ponekad može degenerisati u fizičko nasilje. Srpski vožnji filozofski razmatranje: srpski putni saobraćaj ima prirodnu nenasilnu tečnost zbog ne-zavaravanja umova vozača. Pravila da, ali će se savijati. Intenzivna diskusija sa advokatom u svojoj kancelariji. [UNK]ema: Voliš li Srbiju? Znaš da smo se promenili, otvorili smo se, ali smo nestali iz valuta. A srpska kuhinja ti se sviđa? A Srpske žene, misliš li da su lepe? Da li su naši sunarodnici u Švajcarskoj dobri ambasadori Srbije? Mnoga pitanja koja su podstaknuta: Da li ćemo konačno nastaviti? Nismo čudovišta i nikada nismo bili, razumete li to? Tako da razumem, i da je Srbija zemlja koja voli, i da, dobro bi mi bilo da proslavim ovu šaku međunarodnih budala koji su u to vreme i sa velikim šok slikama uspeli da nas nateraju da verujemo da je ovaj rat bio američki film sa dobrim i lošim momcima. To je 37 stepeni, večeras ćemo proslaviti Sen-Prokuplje. Partija obećava da će biti lepa.